Working together for standards The Web Standards Project

ПВС: Борба за стандарде

World Wide Web Конзорцијум (W3C) је заједно са другим групама и стручњацима за стандарде успоставио технологије за стварање и интерпретирање мрежних садржаја. Ове технологије, које зовемо “мрежни стандарди”, пажљиво су дизајниране да би пружали највеће могуће предности што већем броју мрежних корисника, а истовремено осигурале дугорочну одрживост сваког објављеног мрежног документа. Погледајте детаље са стране.

Дизајнирање и изградња са овим стандардима поједностављује производњу и снижава њен трошак, док истовремено испоручују сајтове који су доступни све већем броју људи на све већем броју различитих типова Интернет уређаја. Сајтови развијени у складу са стандардима ће и даље исправно функционисати кад се традиционални десктоп претраживачи развију, и када се нови Интернетских уређаји појаве на тржишту.

Звучи толико логично и разумно. Па у чему је онда проблем? И зашто онда постоји Пројекат Веб Стандарда?

Проблем

Мада су водећи произвођачи претраживача укључени у изради мрежних веб стандарда од оснивања W3C-а, већ много година је поштовање стандарда нарушенано. Појавом претраживача који нису подједнако подржавали стандарде, произвођачи су непотребно поделили Веб, штетећи дизајнерима, програмерима, корисницима и бизнисима.

Недостатак доследне подршке кључним W3C стандардима је исфрустрирало кориснике: користећи “погрешан” претраживач, многи нису могли видјети садржај или обавити жељене трансакције. Једни од оних који су били најчешће оштећени били су људи са хендикепима или посебним потребама.

Дилеме и трошкови

У исто време, недостатак јединствене подршке кључним W3C стандардима је довело дизајнере, програмере и власнике сајтова у неповољан положај: могу ли они приуштити имплементирање вишеструких верзија сваке веб странице да би угодили некомпатабилним претраживачима? Ако не, које претраживаче би требало занемарити, и колико милиона потенцијалних посјетиоца би били спремни одбити? У сваком случају, трошкови су били превисоки. Још увек јесу.

Подељено тржиште претраживача је додало барем 25% трошковима израде свих сајтове. Због мањка буџета, многи програмери су направили сајтове који искључили потенцијалне кориснике. Многи програмери упознати са стандардима нису видели смисао развијања сајтова за претраживаче који их не подржавају. Остали су знали мало или готово ништа о стандардима— многи и данас не знају, укључујући и оне у милтимилионским подузећима који се чини разумеју АСП, Јаву, Флеш ЕмИкс, и .НЕТ, а не разумеју скоро ништа о структурном и семантичком означавању, стилском језику, и важности одвајања структуре од презентације.

Неки дизајнери, блокирани некомпатибилношћу претраживача, су намерно искључивали на својим сајтовима све сем најстаријих и најуниверзалнијих мрежних технологија. Такви сајтови су често успевали да функционишу у свим претраживачима, али на рачун ограничених функција и привлачности корисницима.

Остали су се ослањали на визуелне едиторе и алате за објављивање како би генерисали вишеслојне ознаке и код оптимизован за трикове разних популарних претраживача. То је трошило новаа као и интернет проток, и често је стварало сајтове који би престали радити у следећој генерацији претраживача(а никада нису ни радили у алтернативним претраживачима и уређајима, од читача екрана до Линкса до ручних уређаја до мање популарних претраживача попут Опере). Мрежа је загађена телима некада импресивних сајтова који не могу да функционишу у савременим претраживачима и уређајима. Да ствар буде још гора, такви сајтови се и даље свакодневно праве.

Неки дизајнери су постали толико фрустрирани да су тотално окренули леђа веб стандардима, и почели да развијају искључиво за власничке средине. Мада богате у креативном потенцијалу, таквим технологијама фали широка приступачност, и не успевају задовољити основне потребе као што су чување веб адреса, штампање, копирање и стављање, и друге задатке које корисници веба морају изводити на информативним и трансакцијским сајтовима.

Створен из Потребе

Као одговор на наведене проблеме, 1998-ме године је формиран Пројекат Веб Стандарда (ПВС) The Web Standards Project (WaSP) са циљем промовисања кључних мрежних стандарда и потстицања произвођача претраживача да ураде исто, и тиме осигурати једноставан и приуштив приступ за све.

Мада је наша порука почетно наишла на отпор (посебно од стране одељења маркетинга и односа са јавношћу произвођача претраживача), на крају је ипак победила – делом зато што су се инжињери у многим компанијама претраживача сложили са нама и видели WaSP као савезника у њиховој унутрашњој борби са менаџментом.

Почевши са 2000-ом годином, један по један водећи произвођачи претраживача остварили обећања увођењем многих стандарда које смо (понекад оштро) промовисали. Тренутно водећи претраживачи на тржишту, заједно са неколико њихових конкурената, пружају одличну подршку за ХТМЛ 4, компатибилни XХТМЛ 1.0, ЦСС Ниво 1, ЕЦМАСкрипт (стандардна верзија ЈаваСкрипта), и ДОМ – или су на том путу.

Захваљујући овим претраживачима, дизајнери и програмери су коначно слободни користити XХТМЛ и ЦСС, и у већини случајева могу одвојити структуру од презентације како би максимално повећали преносивост и приступачност. Дизајнери и програмери могу исто тако, пажљивим кориштењем, искористити и W3C стандард ДОМ да додају напредно понашање својим сајтовима.

У чему је онда проблем, и зашто и даље имамо Пројекат Веб Стандарда?

Изазови Пред Нама

Мада данашњи претраживачи подржавају стандарде, десетине хиљада професионалних дизајнера и програмера и даље користе застарјеле методе које везују структуру за презентације, и у неким случајевима потпуно заобилазе семантичку структуру и погрешно примјењују (X)ХТМЛ као дизајнерски алат. Високо плаћени професионалци израђују и даље неисправне и неприступачне сајтове са структурно бесмисленим означавањем, огромним сликовним мапама, претерано угнежђеним табелама, и застарелим скриптама за детекцију који узрокују управо оне проблеме упорабљивости које смо оригинално желели да спречимо.

Многе књиге о веб развоју и даље уче езастареле методе, и многи следбеници се поносе што испоручују сајтове који изгледају и функционишу потпуно исто у претраживачима који подржавају и не подржавају стандарде, по цену доступности, дугорочне одрживости, даљње компатибилности, и мањка подршке за алтернативне уређаје. Остали развијају власнички код који исправно ради само на неколицини популарних претраживача.

Зато је један од главних циљева WаSP-а пружање едукативних извора који могу помоћи нашим колегама да науче методе које су усаглашене са стандардом, што је у њиховом интересу и интересу њихових клијената и корисника сајтова.

Многи стручњаци су остварили свој рад рад уз помоћ визуелних едитора развијених на врхунцу Рата Претраживача. Као што је горе споменуто, такви алати по правилу стварају неисправне, несемантичке сајтове оптимизоване за трикове претраживача верзије 4.0, уместо за мрежне стандарде. У 2002-ој години, два водећа визуелна едитора су драстично побољшали подршку мрежним стандардима и доступности (један од њих уз помоћ Пројекта Веб Стандарда ).Али да би било неке користи од ових побољшања, професионалци морају научити основе и предности дизајнирања и израде сајтова помоћу веб стандарда. Ово опет указује на потребу за едукацијом програмера.

Клијенти и менаџери сајтова такође требају ове информације ако желе направити сајтове који су доступни у данашњим претраживачима и уређајима и који ће остати валидни са даљим развојем претраживача. WаSP се нада да ће власници сајтова, када се упознају са користима које стандарди пружају, престати гледати своје сајтове као врсту штампаног рекламирања које мора изгледати потпуно исто у свим окружењима. И да ће да се фокусирају на испоруку одговарајућег садржаја и функционалности унутар контекста презентације што може варирати у складу сa потребама и могућностима различитих претраживача и уређаја.

Оригинална Изјава о Мисији

Оригинална Изјава о мисији (1998) WaSP-а је доступна на www.webstandards.org.

© 1998-2006 Web Standards Project, www.webstandards.org

Превео: Лазар Ковачевић (релевантни текстови)